Zakon o porezu na dohodak - Verzija za štampanje



Kontakt email:

porez@poreskisavetnik.com
ЗАКОН О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

("Сл. гласник РС", бр. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 и 65/2006)



Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Порез на доходак грађана плаћају, у складу са одредбама овог закона, физичка лица која остварују доходак.

Опорезивање дохотка грађана уређује се искључиво овим законом.

Пореска ослобођења и олакшице могу се уводити само овим законом.

Доходак

Члан 2.
Порез на доходак грађана плаћа се на приходе из свих извора, сем оних који су посебно изузети овим законом.

Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода који је по неком од основа предвиђених у члану 3. овог закона остварио порески обвезник и трошкова који је имао при њиховом остваривању и очувању, ако је то прописано овим законом.

Доходак представља збир опорезивих прихода из става 2. овог члана, остварених у календарској години.

Приходи који подлежу опорезивању

Члан 3.
Порезу на доходак грађана подлежу следеће врсте прихода:

1) зараде;
2) приходи од пољопривреде и шумарства;
3) приходи од самосталне делатности;
4) приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;
5) приходи од капитала;
6) приходи од непокретности;
7) капитални добици;
8) остали приходи.

Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у новцу, у натури, чињењем или на други начин.

Опорезивање појединих врста прихода

Члан 4.

На поједине врсте прихода из члана 3. овог закона, порез на доходак грађана плаћа се:
1) по одбитку од сваког појединачног прихода;
2) на основу решења надлежног пореског органа.

Годишњи порез на доходак грађана

Члан 5.

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по решењу надлежног пореског органа на доходак остварен у календарској години, у складу са овим законом.

Порески обвезник

Члан 6.
Порески обвезник је физичко лице које је по одредбама овог закона дужно да плати порез (у даљем тексту: обвезник).

Резидент

Члан 7.
Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и у другој држави.

Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:
1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса;
2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

Резидент Републике је и физичко лице које је упућено у другу државу ради обављања послова за физичко или правно лице - резидента Републике или за међународну организацију.

Нерезидент

Члан 8.

Обвезник пореза на доходак грађана је физичко лице које није резидент (у даљемтексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.

Изузимања из дохотка за опорезивање

Члан 9.
Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:
1) прописа о правима ратних инвалида;
2) родитељског и дечијег додатка;
3) накнада за туђу помоћ и негу и накнада за телесно оштећење;
4) накнада за време незапослености;
5) материјалног обезбеђења у складу са законом;
6) накнада из здравственог осигурања, осим накнаде зараде (плате);
7) накнада из осигурања имовине, изузев накнада из осигурања за измаклу корист, као и накнада из осигурања лица којима се надокнађује претрпљена штета, уколико она није надокнађена од штетника;
8) накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изгубљену зараду (плату);
9) помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника - до 35.000 динара;
10) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја;
11) организоване социјалне и хуманитарне помоћи;
12) стипендија и кредита ученика и студената - у месечном износу до 6.000 динара;
13) накнаде за исхрану - хранарине коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт - у месечном износу до 5.000 динара;
14) накнада и награда за рад осуђених лица и малолетних учинилаца кривичних дела у казнено-поправним установама;
15) накнада и награда за рад пацијената у психијатријским установама;
16) накнада за рад лица у органима за спровођење избора или за попис становништва;
17) пензија и инвалиднина које се остварују по основу права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања, односно војног осигурања;
18) отпремнине код одласка у пензију – до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређује рад;
19) отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба, у складу са законом којим се уређују радни односи - до износа који је утврђен тим законом;
20) једнократне новчане накнаде која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечај и ликвидацију, у складу са Одлуком о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију («Службени гласник РС», број 64/05) - до износа утврђеног тим програмом, а за лица старија од 50 година живота - без ограничења износа;
21) накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у хранитељској породици;
22) накнада које, у складу са прописима који уређују Војску Србије, надлежни државни орган исплаћује војницима (на служењу војног рока у Војсци и у цивилној служби), студентима војних академија, ученицима средњих војних школа и слушаоцима школа за резервне војне официре;
23) накнада које се, у складу са прописима који уређују унутрашње послове, исплаћују ученицима средње школе унутрашњих послова;
24) премија, субвенција и регреса из буџета Републике, који се исплаћују на посебан наменски рачун отворен код пословне банке, обвезницима пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, односно пољопривредницима, уписаним у регистар пољопривредних газдинстава, у складу са посебним прописима;
25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност,
која се исплаћује лицима која су обвезници пореза на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход, сагласно закону којим се уређује порез на додату вредност;
26) награда ученицима и студентима оствареним за постигнуте резултате током
школовања и образовања, као и освојених на такмичењима у оквиру образованог система.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тач. 10) до 13) овог члана ближе уређује министар финансија.

Члан 9а

Не плаћа се порез на доходак грађана на новчано примање по основу накнаде из купопродајне цене остварене продајом капитала у поступку приватизације друштвеног и државног капитала, које се исплаћује физичком лицу у складу са законом у износу до 200 евра у динарској противвредности за сваку пуну годину радног стажа у субјекту приватизације.

Издржавани чланови породице

Члан 10.
Издржаваним члановима породице, у смислу овог закона, сматрају се следећа лица која обвезник издржава:
1) малолетна деца, односно усвојеници;
2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или за време незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству;
3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником;
4) брачни друг;
5) родитељи, односно усвојиоци.

Чланом породице, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Порески кредит

Члан 11.
Пореским кредитом, у смислу овог закона, сматра се износ за који се умањује обрачунати порез на доходак грађана.

Избегавање двоструког опорезивања

Члан 12.
Ако обвезник - резидент Републике оствари доходак у другој држави, на који је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на доходак грађана утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на доходак плаћеног у тој другој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се добио применом одредаба овог закона на доходак остварен у другој држави.
Усклађивање динарских износа

Члан 12а

Динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а, члана 83. став 5. тачка 1) и члана 101а ст. 1, 3, 4. и 5. овог закона усклађују се годишње стопом раста цена на мало у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Усклађене динарске износе из става 1. овог члана објављује Влада.

Усклађени динарски износи из става 1. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Део други

ОПОРЕЗИВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ВРСТА ПРИХОДА

Глава прва

ПОРЕЗ НА ЗАРАДЕ

Предмет опорезивања

Члан 13.
Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег и високог образовања.

Члан 14.
Зарадом у смислу овог закона сматрају се и примања у облику бонова, новчаних потврда, акција, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, или робе, чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем.

Основицу пореза на зараду из става 1. овог члана представља:
1) номинална вредност бонова, новчаних потврда и акција;
2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту;
3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику;
4) новчана вредност покривених расхода, увећане за обавезе јавних прихода које из зараде плаћа запослени.

Висину цене, висину накнаде, односно новчану вредност из става 2. тач. 2) до 4) овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши.

Ако надлежни порески орган оцени да је утврђена цена, односно накнада из става 2. тач. 2) до 4) овог члана нижа од оне која се може постићи на тржишту, утврдиће ту цену, односно накнаду у висини која би се могла постићи на тржишту.

Основица пореза на зараде утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана умањује се за новчана плаћања која запослени врше послодавцу у вези са оствареним примањем из става 1. овог члана .

Члан 14а
Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана 14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:
1) коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне сврхе;
2) коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине, осим решавања стамбених потреба запослених, изабраних, именованих и постављених лица у складу са прописима који уређују становање и решавање стамбених потреба у државним органима и организацијама, органима и организацијама јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним службама и код других корисника буџетских средстава.

Вредност примања из става 1. тачка 1) овог члана месечно, за сваки започети календарски месец коришћења возила, представља износ у висини 1% тржишне вредности службеног возила и другог превозног средства које се користи у приватне сврхе, према подацима надлежне организације са стањем на дан 31. децембра године која претходи години у којој се то возило користи у приватне сврхе.

Вредност примања из става 1. тачка 2) овог члана чини износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе.

Код утврђивања основице пореза по основу примања из овог члана примењују се одредбе члана 14. ст. 2. до 5. овог закона.

Члан 14б
Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа, односно уплаћује за запослене – осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене – чланове добровољног пензијскког фонда, у складу а законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог закона не сматра се:
1) премија коју послодавац плаћа за све запослене код колективног осигурања од
последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција;
2) премија за добровољно додатно пензијско осигурање, односно пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене - чланове добровољног пензијског фонда, до износа који је ослобођен од плаћања доприноса сагласно закону који уређује обавезно социјално осигурање.

Порески обвезник

Члан 15.
Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду.

Пореска основица

Члан 15а
Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена, односно остварена зарада.

Основицу пореза на зараде за запослене у смислу закона који уређује рад, чини зарада из члана 13. став 1. и чл. 14. до 14б овог закона, умањена за износ од 5.000 динара месечно.

Пореска стопа

Члан 16.

Зарада из чл. 13. до 14б овог закона опорезује се по стопи од 12%.

Члан 17.
За физичка лица - резиденте Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица - резиденте Републике, основицу пореза на зараде чини износ зараде коју би, у складу са законом, општим актом и уговором о раду остварили у Републици на истим или сличним пословима.

Пореска ослобођења
Члан 18.
Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу:
1) накнаде трошкова превоза у јавном саобраћају (за долазак на посао и повратак са посла) - до висине цене месечне претплатне карте, односно до висине стварних трошкова
превоза ако не постоји могућност да се обезбеди месечна претплатна карта, а највише до 2.000 динара;
2) дневнице за службено путовање у земљи до износа од 1.200 динара, односно дневнице за службено путовање у иностранство до износа прописаног од стране надлежног државног органа;
3) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према приложеном рачуну;
4) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону и другим прописима, одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе - до износа 30% цене једног литра супер бензина, а највише до 3.500 динара месечно;
5) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице - до 20.000 динара;
6) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића - до 5.000 динара годишње по једном детету;
7) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад – до 10.000 динара годишње.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тачка 5) овог члана ближе уређује министар финансија.

Члан 19.
Додатна примања странца резидента, запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, одређеној у складу са законом којим се уређује порез на добит предузећа, која се односе на покриће његових додатних трошкова проистеклих из запослења у Републици, ослобођена су пореза до висине која не прелази 35% исплаћене зараде.

Ослобођење из става 1. овог члана не односи се на накнаду исплаћену странцу резиденту из става 1. овог члана по основу покрића трошкова пореза на доходак.

Право на ослобођење из става 1. овог члана странац - резидент има:
1) ако је био резидент друге државе непосредно пре него што је засновао радни однос или закључио уговор о сличним пословима из члана 13. овог закона, на основу којих остварује додатна примања из става 1. овог члана;
2) ако је постао резидент Републике искључиво из пореских разлога, а на основу радног односа или уговора из члана 13. овог закона;
3) ако му радни однос или сличан посао по основу уговора из члана 13. овог закона не траје дуже од три године.

Члан 20.
Обавезе плаћања пореза на зараде остварене за рад у страним дипломатским и конзуларним представништвима или међународним организацијама, односно код представника или службеника таквих представништава или организација, ослобођени су:
1) шефови страних дипломатских мисија акредитованих у Србији, особље страних дипломатских мисија у Србији, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;
2) шефови страних конзулата у Србији и конзуларни функционери овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;
3) функционери Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција, стручњаци техничке помоћи Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција;
3а) функционери, стручњаци и административно особље међународних организација, ако нису држављани или резиденти Републике;
4) запослени у страним дипломатским или конзуларним представништвима и међународним организацијама, ако нису држављани или резиденти Републике;
5) почасни конзули страних држава, за примања која добијају од државе која их је именовала за обављање конзуларних функција;
6) запослени код лица из тачке 1) до 5) овог члана, ако нису држављани или резиденти Републике.
Члан 21.
Не плаћа се порез на зараде инвалидних лица запослених у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање инвалида.

Члан 21а
Не плаћа се порез на зараде на премију добровољног додатног пензијског и инвалидског осигурања, коју послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог - осигураника укљученог у добровољно пензијско и инвалидско осигурање, у складу са законом који уређује добровољно пензијско и инвалидско осигурање, укупно највише до 3.000 динара месечно.

Не плаћа се порез на зараде на пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, укупно највише до 3.000 динара месечно.

Пореска олакшица за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом

Члан 21б
Послодавац који запосли на неодређено време нове раднике у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2005. године, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог радника, за период од годину дана од дана заснивања радног односа тог радника.

Новозапосленим радником у смислу става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује радне односе и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање, с тим што је за лица која радни однос не заснивају први пут обавезно да су била пријављена као незапослена лица код Националне службе за запошљавање најмање три месеца без прекида пре заснивања радног односа.

Навозапосленим лицем из става 1. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може остварити послодавац ако се заснивањем радног односа са новим радником повећава број радника код послодавца у односу на број запослених на дан 1. јануара 2005. године.

Ако у току коришћења пореске олакшице за новозапослене раднике, послодавац смањи број запослених у односу на број запослених на дан 1. јануара 2005. године, увећан за новозапослене раднике за које остварује пореску олакшицу, губи право на пореску олакшицу, при чему, у случају када је пореска олакшица остварена за више новозапослених радника, прво губи олакшицу за оног новозапослног радника са којим је раније засновао радни однос.

Послодавац је дужан да плати порез који би иначе платио да није користио пореску олакшицу, валоризован применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа за статистику, у року од осам дана од дана смањења броја запослених у смислу става 5. овог члана.

Ако новозапосленом раднику престане радни однос у току трајања пореске олакшице, послодавац који уместо њега, истовремено или у временском размаку од највише 15 дана, запосли другог новог радника, под условом да се не смањује број запослених у смислу става 5. овог члана, наставља да користи пореску олакшицу по основу запошљења другог новог радника, с тим што се у укупан период коришћења олакшице од годину дана, урачунава и период коришћења олакшице за новозапосленог радника коме је престао радни однос.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.

Начин и поступак остваривања пореске олакшице из овог члана ближе уређује министар финансија.

Члан 21в
Послодавац који запосли лице које се, у смислу закона којим се уређује рад, сматра приправником, које је на дан закључења уговора о раду млађе од 30 година и које је код Националне службе за запошљавање пријављено као незапослено лице, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица, за период од три године од дана заснивања радног односа тог лица.

Послодавац који запосли на неодређено време лице које је на дан закључења уговора о раду млађе од 30 година и које је пријављено као незапослено лице код Националне службе за запошљавање најмање три месеца без прекида пре заснивања радног односа, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица, за период од две године од дана заснивања радног односа тог лица.

Новозапосленим лицем, у смислу ст. 1. и 2. овог члана, сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање.

Новозапосленим лицем из става 2. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из ст. 1. и 2. овог члана може остварити послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленом лицем повећава број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 1. септембра 2006. године.

Ако у току коришћења пореске олакшице за новозапослена лица, као и у наредном периоду од три године за лица из става 1. овог члана, односно две године за лица из става 2. овог члана, после истека олакшице, послодавац смањи број запослених у односу на број запослених на дан 1. септембра 2006. године, увећан за новозапослена лица за која остварује пореску олакшицу, губи право на олакшицу, при чему, у случају када је олакшица остварена за више новозапослених лица, прво губи олакшицу за оног новозапосленог са којим је раније засновао радни однос.

Послодавац је дужан да плати порез који би иначе платио да није користио пореску олакшицу, валоризован применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа за послове статистике, у року од 30 дана од дана смањења броја запослених у смислу става 6. овог члана.

Ако новозапосленом лицу престане радни однос у току трајања пореске олакшице, као и у наредном периоду из става 6. овог члана, послодавац који уместо њега, у року од највише 15 дана по престанку радног односа, запосли друго лице, под условом да се не смањује број запослених у смислу става 6. овог члана, наставља да користи пореску олакшицу по основу запослења другог новозапосленог лица у обиму права утврђеног за претходно новозапослено лице. Укупан период коришћења олакшице из овог става умањује се за време за које је новозапослено лице, коме је престао радни однос, радило код послодавца.

Ако приправнику из става 1. овог члана престане радни однос у току трајања олакшице, послодавац наставља да користи олакшицу до истека рока из става 1. овог члана уколико запосли другог новог приправника.

Ако лицу из става 2. овог члана престане радни однос у току трајања олакшице, послодавац наставља да користи олакшицу до истека рока из тог става, уколико запосли друго лице млађе од 30 година.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар финансија.
Члан 21г

Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у складу са законом који уређује спречавање дискриминације лица са инвалидитетом, за које одговарајућом правно-медицински валидном документацијом докаже инвалидност, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог лица, за период од три године од дана заснивања радног односа.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.
Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар финансија.

Члан 21д

Послодавац који запосли лице које је на дан закључивања уговора о раду старије од 45 година и које код Националне службе за запошљавање има статус корисника новчане накнаде за време незапослености или је код те службе пријављено као незапослено лице најмање шест месеци без прекида, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог новозапосленог лица.

Право пореског ослобођења у складу са ставом 1. овог члана послодавац остварује у периоду од две године од дана заснивања радног односа запосленог.

Ако запосленом из става 1. овог члана престане радни однос у току трајања олакшице, као и у наредном периоду од три године после истека олакшице из става 2. овог члана, послодавац губи право на олакшицу и дужан је да плати порез који би иначе платио да није користио пореско ослобођење, валоризован применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, у року од 30 дана од престанка радног односа запосленог.

Одредба става 3. овога члана не примењује се у случају престанка радног односа смрћу запосленог или из других разлога независно од воље запосленог и воље послодавца, у смислу одредаба закона који уређује рад.

Изузетно од одредбе става 3. овог члана, послодавац наставља да користи олакшицу за преостало време коришћења олакшице, уколико запосленом престане радни однос отказом уговора о раду од стране запосленог, а послодавац уместо њега у року од највише 15 дана од дана престанка радног односа запосли друго лице из става 1. овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни и индиректни буџетски корисници.

Начин и поступак примене одредаба овог члана уређује министар надлежан за послове финансија.

Глава друга

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ И ШУМАРСТВА

Предмет опорезивања

Члан 22.
Приходом од пољопривреде и шумарства сматра се катастарски или стварни приход од ових делатности.

Катастарски приход

Члан 23.

Катастарски приход представља приход који је у катастру земљишта, односно непокретности, утврђен за сваку посебну јединицу земљишта које се може користити за пољопривредну производњу, односно шумарство, без обзира да ли се као такво користи.

Стварни приход

Члан 24.
Ако се обвезник пре почетка године определи за утврђивање стварног прихода од пољопривреде и шумарства и о томе обавести надлежни порески орган, приходом од ових делатности сматра се стварни приход утврђен на начин прописан одредбама овог закона којима се уређује утврђивање прихода од самосталне делатности.

Порески обвезник

Члан 25.
Обвезник пореза на приходе од пољопривреде и шумарства је физичко лице које је као власник, ималац права коришћења или плодоуживалац земљишта уписано у катастру
земљишта, према стању на дан 31. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез.

Ако је обвезник из става 1. овог члана издао земљиште у дугорочни закуп, обвезником се сматра закупац, почев од дана почетка закупа, ако уз сагласност закуподавца достави пријаву надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана закључења уговора о закупу.

Члан 26.
Ако два или више сувласника, суимаоца права коришћења или права плодоуживања земљишта живе у једном домаћинству, а нису извршили деобу имовине, обвезник је један од пунолетних сувласника, суимаоца права на коришћење или права плодоуживања.

Ако се лица из става 1. овог члана не споразумеју до почетка године за коју се утврђује порез ко ће бити обвезник, и о томе не обавесте надлежни порески орган, Обвезника одређује порески орган.

Пореска основица

Члан 27.
Опорезиви приход од пољопривреде и шумарства је катастарски приход, односно стварни приход, ако се обвезник определио за плаћање пореза према стварном приходу.

Пореска стопа

Члан 28.
Стопа пореза на приходе од пољопривреде и шумарства износи 14%.

Пореска ослобођења и олакшице

Члан 29.
Порез на приходе од пољопривреде и шумарства не плаћа се на катастарски приход:
1) земљишта на коме су подигнути насипи, канали и уставе, одбрамбени врбаци и други слични засади, ровови и други објекти од земље намењени за одбрану од поплава, за одводњавање, наводњавање или заштиту од ерозије;
2) земљишта чије је искоришћавање на основу закона забрањено;
3) земљишта под зградама страних држава и које служи зградама дипломатских и конзуларних представништава, под условом реципроцитета, као и земљиште под зградама међународних организација;
4) земљишта које чини заштићену околину око проглашених споменика културе и заштићених објеката природе, као и земљишта у својини цркава, храмова, манастира и џамија који су проглашени споменицима културе;
5) дворишта цркава, храмова, манастира и џамија;
6) земљишта која нису била обрадива, али су инвестицијама обвезника постала обрадива - пет година од привођења намени земљишта;
7) земљишта на којима се подижу нови воћњаци и виногради - пет година од почетка садње воћњака, односно винове лозе;
8) земљишта под зградама за становање, у својини грађана и земљишта која служе за њихову редовну употребу - до 500 m2;
9) земљишта пореског обвезника ако су он и чланови његовог домаћинства старији од 65 година - мушкарци, односно 60 година - жене, под условом да обвезник, односно чланови његовог домаћинства не остварују приходе по другом основу и немају чланове породице или друга лица која су по закону или по другом основу дужна да их издржавају;
10) земљишта које обвезник без накнаде уступи на коришћење лицу прогнаном после 1. августа 1995. године, под условом да прогнано лице не остварује приходе по другом основу.

Ослобођења из става 1. тач. 1) до 5) овог члана престају у случају промене намене тог земљишта.

Престанак разлога за ослобођење обвезник је дужан да пријави надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана настанка промене.

Право на ослобођење из става 1. тач. 6), 7), 9) и 10 овог члана обвезник остварује захтевом који подноси надлежном пореском органу најкасније до 31. децембра године у којој су настали услови за ослобођење.

Ако захтев из става 4. овог члана није поднет благовремено, ослобођење из става 1. тач. 6), 7), 9) и 10) овог члана признаје се од 1. јануара наредне године, с тим што се трајање ослобођења из тач. 6) и 7) скраћује за године које су протекле.

Решење о ослобођењу из става 1. тач. 6) и 7) овог члана порески орган доноси по претходно прибављеном мишљењу органа управе надлежног за пољопривреду.

Члан 30.
За земљиште на коме је услед елементарних непогода, биљних болести и штеточина или услед других ванредних догађаја које обвезник није могао да спречи, принос смањен за више од 25% од просечног приноса за последње три године у општини, умањиће се катастарски приход сразмерно смањењу приноса.

Олакшицу из става 1. овог члана, обвезник може остварити подношењем захтева надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана настанка штете.
О захтеву одлучује порески орган на основу процењене штете.

Ако је штета причињена на територији више катастарских општина, олакшица из става 1. овог члана се може утврдити на основу глобалне процене штете министарства надлежног за послове пољопривреде и шумарства и без подношења појединачног захтева.

Глава трећа

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Предмет опорезивања

Члан 31.
Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од привредних делатности, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по другом основу.

Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), инкубаторском производњом живине и другим сличним делатностима, независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа.

Порески обвезник

Члан 32.
Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона, као и физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства ако је по том основу обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник).

Пореска основица

Члан 33.
Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, ако овим законом није друкчије одређено.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са међународним рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са прописом из члана 49. овог закона ако предузетник води просто књиговодство, на начин утврђен овим законом.

Предузетнику - оснивачу ортачке радње, опорезива добит се утврђује у сразмери са његовим учешћем у добити, према акту о оснивању ортачке радње.
Усклађивање прихода и расхода

Члан 34.

- брише се «Службени гласник РС», број 135/2004

Члан 35.
Усклађивање прихода и расхода, утврђивање капиталних добитака и губитака, порески третман губитака из ранијих година и трансферне цене исказују се у пореском билансу предузетника у складу са одговарајућим одредбама закона којим се уређује порез на добит предузећа, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 35а
Амортизација сталних средстава признаје се предузетницима као расход у износу и на начин утврђен за правна лица законом којим се уређује порез на добит предузећа и подзаконским актом донетим на основу тог закона.

Члан 36.
Лицима повезаним са предузетником, поред физичких и правних лица која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит предузећа, сматрају се и:
1) чланови породице обвезника;
2) браћа и сестре обвезника;
3) родитељи брачног друга и пасторци.

Члан 37.

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата и припадајући трошкови који се признају у расходе у пореском билансу не могу бити већи од оних који би настали да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети кредит у обрачунском периоду.

Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући трошкови који улазе у приходе у пореском билансу не могу бити мањи од оних који би се остварили да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања, односно одобрити кредит у обрачунском периоду.

Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.

Члан 37а
Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају:
1) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално осигурање по основу самосталне делатности;
2) трошкови службеног путовања до висине износа из члана 18. став 1. тач. 2) до 4) овог закона.

Члан 37б

Узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне потребе има третман пословног прихода.

Улагање личне имовине у пословну имовину, осим улагања у сталну имовину, има третман пословног расхода предузетника.

Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу са начелом сталности.

Пореска стопа

Члан 38.
Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.

Порески подстицаји

Члан 39.
Порески подстицаји по основу убрзане амортизације сталних средстава, улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност, улагања у складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике и по основу запошљавањанових радника на неодређено време признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним лицима по закону којим се уређује порез на добит предузећа.

Паушално опорезивање

Члан 40.
Предузетник који с обзиром на околности није у стању да води пословне књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту: паушално опорезивање).

Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику:
1) оснивачу ортачке радње;
2) који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на мало, осим одржавања и оправке моторних возила, хотела и ресторана, финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;
3) у чију делатност улажу и друга лица;
4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности - већи од 3.000.000 динара;
5) који је обвезник пореза на додату вредност, односно који се определи за плаћање пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Изузетно од одредбе става 2. тачка 2) овог члана, предузетнику који трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или сличном монтажном или покретном објекту може се, на његов захтев, одобрити да порез плаћа на паушално утврђен приход.

Члан 41.

Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, паушални приход се утврђује, у складу са следећим критеријумима и елементима:
1) висина просечне месечне зараде по запосленом у Републици, општини, граду и округу остварене у години која претходи години за коју се утврђује паушални приход;
2) место на коме се радња налази;
3) опремљеност радње;
4) број запослених радника и ангажованих чланова породице;
5) тржишни услови у којима се делатност обавља;
6) површина локала;
7) старост обвезника и његова радна способност;
8) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима обавља исту или сличну делатност;
9) остале околности које утичу на остваривање добити.

Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на други начин.

Влада Републике Србије уређује ближе услове, критеријуме и елементе за паушално опорезивање.

Члан 42.
Захтев за паушално опорезивање може се поднети надлежном пореском органу до 30. новембра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа.

Надлежни порески орган дужан је да по захтеву предузетника донесе решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Ако надлежни порески орган не реши по захтеву у року из става 2. овог члана, сматра се да је захтев за паушално опорезивање прихваћен.

Предузетник коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на паушално опорезивање.
У случају из става 4. овог члана, надлежни порески орган ће решењем наложити предузетнику вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне године.

Предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.

Пословне књиге и књиговодствене исправе


Члан 43.
Предузетници су дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују пословне промене на начин одређен овим законом.

Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са овим законом или по систему двојног књиговодства у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

Предузетници - оснивачи ортачке радње дужни су да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства.

Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету.

Члан 43а
Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство.

Члан 44.
У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са калкулативним отписом, као и други подаци, у складу са овим законом и прописом из члана 49. овог закона.

Члан 45.
Предузетник је дужан да пословне књиге из члана 44. овог закона води ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења, чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.

Књижење прихода врши се најкасније наредног дана од дана када је приход остварен, књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог настанка, а остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који уређују рачуноводство.

Члан 46.
Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже одговарајуће податке за књижење.

Члан 47.

Предузетник је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене исправе држи у пословној просторији.

Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у просторијама те фирме.

Члан 48.
Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије одређено.

Члан 49.
Министар финансија ближе прописује врсте и садржину пословних књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства, начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.

Порески биланс

Члан 50.
Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс.

Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог састављања доноси министар финансија.

Евидентирање прихода и расхода код банке

Члан 51.
Предузетник је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом којим се уређује платни промет.

Глава четврта

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА, ПРАВА СРОДНИХ АУТОРСКОМ ПРАВУ И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

Предмет опорезивања

Члан 52.
Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:
1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга дела, студије, рецензије и слично);
2) говорних дела;
3) драмских и драмско-музичких дела;
4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено писмено или на неки други начин;
5) музичких дела са речима или без њих;
6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан кинематографији;
7) дела ликовне уметности;
8) картографских дела;
9) идејних пројеката, скица, цртежа и пластичних дела која се односе на архитектуру, географију, топографију или коју другу област науке или уметности;
10) стрипова, укрштеница и слично;
11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе, представљају самосталну духовну творевину;
12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде ауторских дела;
13) награда на конкурсима за израду уметничких, научних, стручних и осталих ауторских дела, награда на конкурсима за израду идејних пројеката, као и награда за постигнути успех у науци и уметности, ако овим законом није друкчије одређено;
14) извођења музичких, књижевних и других дела;
15) коришћења изведених музичких материјала;
16) израда прототипа уметничких предмета који се уступају предузећима као модели за умножавање (производњу) таквих предмета;
17) ликовних дела из области примењених уметности;
18) осталих ауторских дела.

Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17) овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли - у нацрту или у материјалу - у гранама примењених уметности, као што су:
1) пластична дела од разних материјала (камен, драго камење, дрво, метал, племенити метали, стакло, пластика и друго);
2) уметничка керамика;
3) радови из области унутрашње архитектуре, фасадне архитектуре, обликовања простора, као и обављање надзора над извођењем тих радова;
4) уметничка решења из области хортикултуре;
5) зидно сликарство и сликарство у простору (у техникама: фреска, графика, мозаик, интарзија, витраж, емајл и сл.), као и интарзирани предмети и предмети од емајла;
6) уметничка графичка решења (плакати, пригодна графика, сериграфија, опрема књига, часописа и листова, амбалажа, годишњаци, каталози, проспекти, алманаси и сл.);
7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним фотографији;
8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);
9) уметничка решења за сценографију и костимографију;
10) модно креаторство;
11) решења за индустријско обликовање;
12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и уметности;
13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали карактер оригинала.

Члан 52а
Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:
1) права интерпретатора;
2) права произвођача фонограма;
3) права произвођача видеограма;
4) права произвођача емисије;
5) права произвођача базе података.

Члан 53.
Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:
1) патената;
2) малих патената;
3) жигова;
4) модела и узорака;
5) техничких унапређења.

Порески обвезник

Члан 54.
Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине је физичко лице које као аутор, носилац сродних права, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.

Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основама.

Пореска основица

Члан 55.
Опорезиви приход од ауторских и сродних, права и права индустријске својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Нормирани трошкови

Члан 56.
Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:
1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику, мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) - 60% од бруто прихода;
2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација, радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење, односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу - 50% од бруто прихода;
3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису наведена у тач. 1) и 2) овог члана – 40% од бруто прихода.

Стварни трошкови

Члан 57.
Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.

Обвезнику - аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев уместо нормираних, признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Обвезнику - власнику права индустријске својине, признају се као трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:
1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног органа за њихову заштиту;
2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди стручног лица које је изградило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација проналазача;
3) трошкови за израду прототипа, потребног да би се патент, мали патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу, односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа струковна организација проналазача.

Пореска стопа

Члан 58.
Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.

Временско разграничење прихода

Члан 59.
Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине које је обвезник – аутор, носилац сродних права или власник права индустријске својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова колико је година дело стварано, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Процена пореске основице

Члан 60.
Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаџер или друго ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без признавање нормираних, односно стварних трошкова.

Глава пета

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД КАПИТАЛА

Предмет опорезивања

Члан 61.
Приходом од капитала сматрају се:
1) камата по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности;
2) дивиденде и удели у добити;
3) примања запослених и чланова управе привредног друштва по основу учешћа у добити - у новцу или путем доделе или опцијске куповине сопствених акција;
4) узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника привредног друштва за њихове приватне потребе, извршене у складу са законом (у даљем тексту: узимање из имовине привредног друштва);
5) примање члана отвореног инвестиционог фонда по основу права на сразмерни део прихода од инвестиционе јединице тог фонда.

Каматом, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, сматра се и део прихода остварен код отуђења или откупа дисконтне дужничке хартије од вредности који представља разлику између набавне и продајне цене, односно између набавне и откупне цене дисконтне дужничке хартије од вредности.

За дисконтну дужничку хартију од вредности из става 2. овог члана сматра се и безкупонска дужничка хартија од вредности.

Каматом по купонској дужничкој хартији од вредности не сматра се онај део разлике у цени који представља капитални добитак.

Министар финансија ближе уређује начин утврђивања камате и капиталног добитка из става 4. овог члана.

Члан 61а
Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се уређују услови и поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене дивиденде.

Порески обвезник

Члан 62.
Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује те приходе.

Пореска основица

Члан 63.
Опорезиви приход од капитала чини остварена камата из члана 61. став 1. тачка 1) овог закона, као и позитивна разлика остварена отуђењем или откупом дисконтне дужничке хартије од вредности из члана 61. ст. 2. и 3. овог закона, за период од дана стицања до дана отуђења или откупа те хартије.

Опорезиви приход од капитала из члана 61. став 1. тач. 2) до 5) овог закона чини приход исплаћен (расподељен) обвезнику, односно остварен узимањем из имовине привредог друштва, као и примање по основу права члана отвореног инвестиционог фонда на сразмерни део прихода од инвестиционе јединице. Ако је примање остварено у неновчаном облику, вредност тог примања се процењује према упоредивој тржишној вредности.

Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од капитала по основу дивиденди и удела у добити, односно по основу права на сразмеран део прихода инвестиционе јединице, из члана 61. став 1. тач. 2) и 5) овог закона, за резидента Републике чини 50% бруто дивиденди или удела у добити исплаћених (расподељених) обвезнику, односно прихода од инвестиционе јединице по основу сразмерног дела.

Пореска стопа

Члан 64.
Стопа пореза на приходе од капитала износи 20%.

Пореска ослобођења

Члан 65.
Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:
1) на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених или по виђењу);
2) по основу дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима је уређено тржиште хартије од вредности и других финансијских инструмената, чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.
3) - брише се «Службени гласник РС», број 135/2004

Глава шеста

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ

Предмет опорезивања

Члан 66.
Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности, а нарочито: земљишта, стамбених и пословних зграда, делова тих зграда, станова, делова станова, пословних просторија и гаража.

Приходе од непокретности из става 1. овог члана чине остварена закупнина и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац, односно подзакупац.

Порески обвезник

Члан 67.
Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.

Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се предузетник који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности.

Пореска основица

Члан 68.
Опорезиви приход од непокретности чини бруто приход из члана 66. став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, код утврђивања опорезивог прихода од непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.

Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Стварним трошковима сматра се и износ једногодишње амортизације, обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из номенклатуре средстава за амортизацију.

Ако је обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, од закупнине коју остварује одбија се закупнина коју плаћа закуподавцу.

Пореска стопа

Члан 69.

Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.

Паушално опорезивање

Члан 70.
Ако је пријављени приход од непокретности мањи од оног који би се могао постићи на тржишту, надлежни порески орган ће приход од непокретности утврдити у висини прихода који се могу постићи на тржишту.

Као приход из става 1. овог члана узима се закупнина која се може постићи према месним приликама, упоређивањем са закупнином за сличне објекте који се издају у закуп под приближно сличним условима.

Временско разграничење прихода

Члан 71.
Приходи од непокретности у виду закупнине која је примљена за више година одједном, приликом утврђивања прихода, деле се на захтев обвезника на онолико једнаких делова колики је број година за коју је закупнина плаћена, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Глава седма

ПОРЕЗ НА КАПИТАЛНЕ ДОБИТКЕ

Појам капиталног добитка и капиталног губитка

Члан 72.
Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):
1) стварних права на непокретностима;
2) трајног права коришћења и права градње на градском грађевинском земљишту;
3) права интелектуалне својине;
4) удела у имовини правних лица, акција и осталих хартија од вредности осим
дужничких хартија од вредности;
5) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда,
сагласно закону који уређује инвестиционе фондове;
6) инвестиционе јединице добровољног пензијског фонда;
7) акумулираних средстава по основу програмиране исплате са рачуна члана
добровољног пензијског фонда.

Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, капиталним добитком по основу купонске дужничке хартије од вредности сматра се онај део разлике у цени који је утврђен на начин прописан актом из члана 61. став 5. овог закона.

Капиталним добитком сматра се онај приход који обвезник, као члан отвореног, затвореног, односно приватног инвестиционог фонда, оствари као разлику између куповне и откупне цене инвестиционе јединице, акција, односно удела, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Капиталним добитком сматра се онај део разлике између акумулираних средстава повучених једнократном исплатом, програмираном исплатом или куповином ануитета из добровољног пензијског фонда и висине уплаћеног пензијског доприноса.

Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, капиталним добитком по основу купонске дужничке хартије од вредности сматра се онај део разлике у цени који је утврђен на начин прописан актом из члана 61. став 5. овог закона.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене права, удела, односно хартија од вредности и њихове набавне цене усклађене према одредбама овог закона.
Кад је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.

Обвезник који је право, удео или хартију од вредности пре продаје држао у свом портфељу пре 24. јануара 1994. године не остварује капитални добитак њиховом продајом.

Члан 72а
Капитални добитак се не утврђује и не опорезује код преноса права, удела или хартија од вредности у следећим случајевима:
1) ако су стечена наслеђем;
2) ако се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији;
3) ако се пренос врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака.

Капитални добитак се не утврђује и не опорезује на приход остварен по основу преноса дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима је уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.

Члан 72б
Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, не сматра се капиталним добитком.

Одређивање капиталног добитка

Члан 73.
За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се даје у размену.

Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског фонда, продајном ценом се сматра износ исплаћених акумулираних средстава члану пензијског фонда на име његовог удела у нето имовини пензијског фонда, сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Члан 74.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео, или хартију од вредности, односно цена коју је утврдио порески орган у складу са овим законом.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског фонда, набавном ценом се сматра износ новчаних средстава по основу пензијских доприноса уплаћених у добровољни пензијски фонд, односно износ новчаних средстава уплаћених у добровољни пензијски фонд који одговара проценту средстава повучених програмираном исплатом.

Код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже износ трошкова изградње, тржишна цена непокретности која је узета или могла бити узета као основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана продаје.

Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности.

Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност.

Набавна цена из става 1. овог члана увећава се индексом раста цена на мало од дана стицања до дана продаје, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, а у случају непокретности и умањује по основу амортизације, обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из номенклатуре средстава за амортизацију.

Члан 75.
Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном или уговором о доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или је могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту њиховог стицања од стране обвезника.

Пореска основица

Члан 76.
Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини капитални добитак утврђен на начин из чл. 72 до 75. овог закона.

Пореска стопа

Члан 77.
Стопа пореза на капитални добитак износи 20%.

Пребијање капиталних добитака и капиталних губитака

Члан 78.
Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом другог права, удела или хартије од вредности у истој години.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година на рачун будућих капиталних добитака.

Пореско ослобођење

Члан 79.
Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 60 дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа се пореза на остварени капитални добитак.

Обвезнику из става 1. овог члана који у року од наредних 10 месеци средства остварена продајом уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.

Министар финансија ближе уређује критеријуме за остваривање права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.

Члан 79а
Повлачење акумулираних средстава по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда која се, по налогу и за рачун члана фонда улаже у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, ослобађа се пореза на капитални добитак.

Порески кредит

Члан 80.
Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, пореска обавеза му се сразмерно умањује.

Глава осма

ПОРЕЗ НА ОСТАЛЕ ПРИХОДЕ

Предмет опорезивања

Члан 81.
Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Приходи од давања у закуп покретних ствари

Члан 82.
Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у закуп.

Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредности свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.

Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.

Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо нормираних трошкова признати трошкове амортизације, финансирања,инвестиционог и текућег одржавања имовине и друге стварне трошкове које је имао у вези са стварима које је дао у закуп.

Ако је пријављени приход од давања у закуп покретних ствари мањи од оног који би уобичајено могао да се постигне на тржишту, надлежни порески орган ће овај приход утврдити у висини прихода који би се могао постићи на тржишту, у складу са чланом 70. овог закона.

Добици од игара на срећу

Члан 83.
Обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона који уређује игре на срећу.

Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим законом.

Појединачним добитком у смислу става 2. овог члана сматра се укупан добитак по свим комбинацијама у играма на срећу са више комбинација.

Ако се добитак састоји од ствари и права, опорезиви приход из става 2. овог члана представља тржишна вредност ствари или права у моменту када је добитак остварен.

Порез на добитке од игара на срећу не плаћа се на:
1) појединачно остварен добитак од игара на срећу до износа од 15.000 динара;
2) лутријске згодитке по јавним зајмовима;
3) остварени добитак од игара које се приређују у играчницама (казинима) и на
аутоматима.

Приходи од осигурања лица

Члан 84.
Обвезник пореза на приходе од осигурања лица је физичко лице које оствари накнаду из осигурања лица.

Опорезиви приход од осигурања лица представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица, ако није изузета од опорезивања у складу са чланом 9. став 1. тачка 7) овог закона.

Приходи спортиста и спортских стручњака

Члан 84а
Приходи спортиста и спортских стручњака обухватају примања која остваре професионални спортисти, спортисти аматери, спортски стручњаци и стручњаци у спорту од спортске организације, односно организације за обављање спортске делатности, спортских друштава и савеза, која немају карактер зараде у смислу прописа којима се уређује спорт, односно радни односи.

Приходима из става 1. овог члана сматрају се нарочито примања по основу:
1) накнаде на име закључења уговора (трансфер и др.);
2) накнаде за коришћење лика спортисте;
3) новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама;
4) - брише се «Службени гласник РС», број 135/2004
5) стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање;
6) новчане и друге награде;
7) националног признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта;
8) накнаде и награде за рад спортским стручњацима, односно стручњацима у спорту (тренери, судије, делегати и др.).

Опорезиви приход за примања спортиста и спортских стручњака из ст. 1. и 2. овог члана утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 50%.

Други приходи

Члан 85.
Осталим приходима у смислу овог закона сматрају се и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а нарочито:
1) приходи по основу уговора о делу;
2) приходи по основу уговора о обављању привремених и повремених послова закључених преко омладинске или студентске задруге са лицем до навршених 26 година живота ако је на школовању у установама средњег, вишег или високог образовања;
3) приходи по основу допунског рада;
4) приходи по основу трговинског заступања;
5) приходи по основу волонтерског рада;
6) примања чланова управног и надзорног одбора правног лица;
7) накнада посланицима и одборницима;
8) накнада у вези са извршавањем послова одбране, цивилне заштите и заштите од елементарних непогода;
9) примања стечајних управника, судских вештака, судија поротника и судских тумача;
10) приходи по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, шумских плодова и лековитог биља, односно по основу продаје других добара остварених обављењем привремених или повремених делатности, ако нису опорезовани као приходи од стамосталне делатности у смислу овог закона;
11) награде, новчане помоћи и друга бестеретна давања физичким лицима која нису запослена код исплатоца;
12) примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа;
13) накнаде трошкова и други расходи лицима која нису запослена код исплатиоца;
14) сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по овом закону.

Обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана.

Опорезиви приход за приходе из става 1. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.

Изузетно од става 1. тачка 13) овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на документоване накнаде трошкова по основу службених путовања, највише до износа тих трошкова који су изузети од плаћања пореза на зараде за запослене по члану 18. тач. 2) до 4) овог закона, ако се исплата врши физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, и то:
1) упућеним, односно позваним од стране државног органа или организације, са правом накнаде трошкова у складу са законом и другим прописима;
2) члановима представничких и извршних тела Републике, територијалне аутономије и локалне самоуправе, у вези са вршењем функције;
3) упућеним на рад у Републику, по налогу иностраног послодавца, а у вези са делатношћу домаћег исплатиоца;
4) ако добровољно, односно по позиву сарађују у хуманитарним, здравственим, васпитно-образовним, културним, спортским, научноистраживачким, верским и сличним делатностима, синдикалним организацијама, привредним коморама, политичким странкама, савезима и удружењима, невладиним организацијама, као и у другим недобитним организацијама, и ако по основу те сарадње не остварује накнаду за радно ангажовање.

На друге приходе које оствари члан ученичке задруге, члан омладинске или студентске задруге до навршених 26 година живота ако је на школовању у институцијама за средње, више и високо образовање, као и физичко лице по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, шумских плодова и лековитог биља, обрачунати порез умањује се за 40%.

Пореска стопа

Члан 86.

Стопе пореза на остале приходе износи 20%.

Део трећи

ГОДИШЊИ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

Доходак за опорезивање

Члан 87.
Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица - резиденти, који су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Неопорезиви износ из става 1. овог члана за странца резидента запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, као и за резидента упућеног у иностранство ради обављања послова за резидентно правно лице из члана 17. овог закона јесте петоструки износ просе